Од странице до екрана је редовна колумна слободне форме у којој је Мет Мелис истражује како је класично или савремено књижевно дело направило понекад тријумфални, често катастрофалан скок са прозе на филм. Овог пута, он лебди заједно са Духом божићне прошлости како би поново погледао најбоље адаптације Божићне песме . Провери своје прељубе са девојком на вратима.
У свима постоји нешто што воли децу, плаши се смрти и воли сунчеву светлост, а ова ствар ужива у Чарлсу Дикенсу. — Гилберт К. Честертон
Ок, децо. То је довољно Дикенсу за један дан. — Г. Гаррисон, Јужни парк
Дорастао сам својим кестенима у Дикенсу. — Ја
Већина људи зна суштину Алисиног пада низ зечју рупу и упознати су са основним планом Вендиног црвених очију до Неверланда. Захваљујући Џуди Гарланд, још више њих вероватно може да исприча како је Дороти прешла преко Оза са три странца. Међутим, био бих изненађен да је било која прича у западном књижевном канону уграђена у нашу културну ДНК темељитије него што је то била прича Чарлса Дикенса Божићне песме . Фразе Бах, хумбуг! и Бог нас благословио, свако у шали прође кроз наше усне као заједничке алузије, и само име Сцрооге (чија етимологија води до нејасног глагола који значи стиснути или притиснути, али би исто тако могао бити амалгам непријатних глагола сцрев анд гоуге ) постао је синоним за тврдоглаву бешћутност и среброљубље. То је једноставна морална прича која нам је први пут дата као деци, она коју уткамо у сопствене празничне традиције како старимо, и, као што ћемо видети, прича на чији оквир се увек изнова ослањају они који су задужени за забаву. нас на екранима свих величина.
Осврћући се на Дикенсову новелу први пут после неколико година, запањило ме неколико ствари. Прво, то Божићне песме готово се никада не расправља као прича о путовању кроз време, иако је то један од ранијих примера такве у западној књижевности. (Неколико ставки на овој листи отклањају ту празнину.) Друго, док је Дикенс писао своју новелу као директан одговор на тешке услове у којима је видео како жене и деца издржавају као радници у фабрици, ми данас читамо причу више као причу о искупљењу него као морални императив да исправимо грешке нашег времена. Можда би таква врста позива на акцију тражила превише од било које приче, а камоли од оне која је стара два века. Довољно је да божићни духови Прошлост, Садашњост и Тек Доћи — које бисмо могли преименовати у Носталгија-Кајање, Сажаљење и Страх — могу да истисну саосећање из камена тако тврдог као Ебенезер Скруџ. Ипак, Ставе Тхрее, који приказује Дух божићног поклона, увек ме је највише дирнуо: да чујем Скруџове сопствене речи забијене у његова леђа попут бодежа, да видим Незнање и Жељу како дрхте док се држе за хаљине духа, и, наравно, да схватите предстојећу смрт Тини Тим Цратцхита ако Сцрооге не интервенише одмах. Да, довољна је награда да будем сведок Сцроогеовог сопственог искупљења, али још увек не могу да прочитам ове пасусе а да не размислим да ли неко тамо мало лакше дише због мојих напора.
Глумци можда желе да играју Хамлета, али је много вероватније да ће добити улогу Дикенсовог јадног шкртца. Сви од Фонзеа до Фрасиер-а и од капетана Пицарда до Беависа су портретирали Сцроогеа по имену или типу. А на овој листи ћете наћи класична препричавања, музичке продукције, суботње јутарње цртане филмове, па чак и неке британске глупости. Другим речима, нешто за свима јер, као што сви знамо, Бог нас благословио... СВАКОГА.
Сада, додирни мој огртач. Не постављајте питања. Времена је мало, а имамо много тога да видимо.
